brada

Prolećno veliko spremanje

Svako proleće je novi početak i dobar povod za rekapitualciju proteklog perioda. Bilo je izazova, bilo je borbe i još smo na terenu! Sve u svemu, zadovoljni smo, nadamo se da je zadovoljstvo obostrano 🙂

Kako smo počeli – Car:Go početak je bio full zanimljiv! Sećamo se da smo prvog dana zaradili oko 100e u vožnjama, softver nije bio ni potpuno istestiran, ali radio je. Baš je bilo kul i pozitivno. Još jednom se zahvaljujemo svim gotivcima i vizionarima koji su nas u startu podržali 🙂

Šta smo napravili – Napravili smo neku priču, imamo brdo zadovoljnih korisnika koji nas preporučuju svojim prijateljima. Usavršili smo aplikaciju, bili pioniri pa postali lideri u internet plaćanju u Srbiji. Obezbeđujemo posao za oko 50 ljudi, a znamo da možemo još mnogo više posla da napravimo.

Sa kakvim problemima smo se suočili – Imali smo razne izazove, inspekcije nas nisu zaobišle, tehnoloski smo napravili malo čudo, nestajalo nam je para u nekoliko navrata i uvek smo našli rešenje. Cilj nam je da istrajemo i dokažemo da ovo čime se bavimo ima adekvatan ekvivalent u interesovanju ljudi.

Šta smo naučili – Naučili smo dosta toga, prvo da bez kvalitetnih ljudi ne može da se realizuje kvalitetan rezultat, da se na muci poznaju junaci, da nije lako nešto napraviti, ali da je još teze od napravljenog odustati, da se ne treba predavati, da ne treba koristiti PayPal, da izreka Lipsi mago do zelene vutre je definicija poslovanja preduzetnika, ali i saradnje sa bankama i državom. Naučili smo da je obećanje (da ne kažemo investicija) najjeftiniji poklon , da možemo onoliko koliko moramo.

Rezultati – Povećanje broja vožnji i vozača su rezultati napornog rada u protekle dve godine i sa ponosom možemo da kažemo da smo nakon skoro 50 hiljada preuzimanja, uspešno odradili preko 50 hiljada vožnji, usavršili softver tako da može da se poredi sa svim konkurentima širom sveta kad su u pitanju funkcionalnosti i jednostavnost korišćenja.

Novi projekti, pregovori sa partnerima – pregovori su uvek u toku, kako lokalno, tako i regionalno, CarGo ekipa sprema nešto sasvim novo…

Ko nas je podržao – mnogi pojedinci, vernici u tehnologiju, vernici u dobru priču, digital ekipa… Podržali su nas i naši poslovni klijenti koji su nas sa strpljenjem čekali na pickup location 🙂 Hvala svima! Posebno hvala hejterima.

Planovi za budućnost – Regionalni i panevropski razvoj, inovacija na tržištu prevoza i još bolje korisničko iskustvo, Car:Go je bila ideja, postao startup i grabi dalje da postane ozbiljna prica!

I da…podižemo cene – Da bi ih opet spustili! Naime, ova faza našeg razvoja zahteva minimalno povećanje cena (i dalje cemo biti jeftiniji od taksi prevoza) kako bi mogli da preusmerimo deo novca u dalji razvoj na trzištu, a glavni cilj nam je da se vratimo na stari cenovnik onda kada nas bude bilo znatno više na ulici. Naša procena je da će se to desiti u narednih 6 do 9 meseci. Detalje o podizanju cena (u Aprilu) ćemo pisati na našem blogu i našoj Facebook stranici.

@AppCarGo #GoAnywhere

* * * * *

Spring house cleaning

Every spring is a new beginning and a good reason for recap of previous period. There were challenges, there was a struggle and we’re still on the ground! Overall, we are satisfied, we hope it goes both ways 🙂

How we started – CarGo beginning was really interesting! We remember the first day we earned about 100 EUR in rides, the software was not thoroughly tested, but it worked. That was very cool and positive. Thanks again to all early adopters and visionaries who supported us from the start 🙂

What we did – we wrote a story, we have a mountain of satisfied customers who recommend us to their friends. We’ve perfected the application, were the pioneers and then became leaders in Internet payments in Serbia. We provide jobs for about 50 people, and we know we can do even more work.

What kind of problems we experienced – We had a variety of challenges, the inspection did not miss us, we made a little technological marvel, the money was late, missing and gone on several occasions and we always found a solution. Our goal is to persevere and prove that what we do has an adequate equivalent in the interest of people.

What we learned – we’ve learned a lot of things, first that without a good quality people you can not realize quality results, that heroes are sworn in troubles, that it is not easy to do something, but it is even more difficult to give up on it, to never give up, that you are not suppose to use PayPal, that far-fetched is the definition of entrepreneurship, but so is cooperation with banks and the state. We have learned that a promise (not to be mixed with an investment) is the cheapest gift and that we can as much as we have to.

Results – Increasing number of rides and drivers are the results of hard work over the past two years. With almost 50k downloads we are proud to say that we have successfully completed over 50k rides! We perfected the software, standing tall compared with all competitors around the world when it comes to functionality and simplicity of use.

New projects, negotiations with partners – negotiations are still in progress, both locally and regionally, CarGo team is preparing something new …

Who supported us – many individuals, believers in technology, believers in a good story, THE digital team … We were supported by our business customers who patiently waited at the pickup location 🙂 Thank you all! Special thanks to all the haters too.

Plans for the future – a pan-European and regional development, innovation in the transportation market and an even better user experience! Car:Go was an idea, became a startup and grabs on to become a serious story!

And yes, one more thing… we need to raise our prices – just to lower them again later! Specifically, this phase of our development requires a minimal increase in price (we’ll still be cheaper than a taxi) in order to redirect the money to further develop the market, and the main goal is to get back to the old price list when we be any significant the streets. Our assessment is that this will happen in the next 6 to 9 months. More details about the price increase (in April) we will write on our blog and Facebook page.

@AppCarGo #GoAnywhere

 

cargo_1

Braintree od novembra ne isplaćuje CAR:GO, servis prinudno obustavio poslovanje

Beogradski odgovor Uberu – CAR:GO – sinoć je u potpunosti obustavio svoje poslovanje usled finansijskih problema izazvanih od strane američke kompanije Braintree koja se bavi uslugom mobilne i web naplate, a koja je prema rečima osnivača ovog servisa, Vuka Guberinića, zagubila oko 27.000 evra prihoda, te koja odbija da nastavi isplatu novca bez jasnog objašnjenja zašto.

Kasno sinoć na Facebooku je osvanuo post u kojem je CEO i osnivač CAR:GO servisa, Vuk Guberinić, obrazložio trenutno gašenje ovog ride sharing startapa sa tendencijom da se kompanija u potpunosti ugasi. Kako Guberinić kaže, CAR:GO je koristio usluge kompanije Braintree Payments koja važi za jedno od najpoznatijih rešenja kada je naplata putem weba i mobilnih uređaja u pitanju, a koja je u vlasništvu PayPala.

Guberinić tereti Braintree za proneveru prihoda u ukupnoj visini od oko 27.000 evra koliko je kompanija ostvarila pružajući usluge pristupačnog prevoza u Beogradu. U razgovoru koji je objavio The Next Web, on navodi da je CAR:GO aplicirao za korišćenje servisa putem posrednika na teritoriji Evropske unije (tačnije Beča, budući da Braintree nije dostupan u Srbiji), a koji je nezakonito prisvojio 12.000 evra koji su bila u vlasništvu ovog beogradskog startapa.

Braintree: Problem nije sa naše strane

Nakon što je to otkrio, Vuk je kontaktirao podršku Braintree-ja iz koje mu je obećano da će sredstva biti zamrznuta kako partnerska strana ne bi mogla da vrši druge transakcije, no uprkos prepisci i čvrstim uverenjima da će se problem što pre rešiti, preostalih 15.000 evra prebačeno je na bankovni račun kompanije iz Beča i to na inicijativu Braintree-ja:

Kada smo saznali da naš partner nezakonito prisvaja sredstva ostvarena putem CAR:GO aplikacije, poslali smo email Braintree-jevoj podršci iz koje su nas uverili da će sredstva biti zamrznuta. Ipak, samo par dana kasnije, sav novac sa našeg Braintree naloga našao se u rukama sada bivše partnerske kompanije sa kojom smo prekinuli saradnju. Braintree odbija da prizna grešku, samim tim i da nam vrati naša sredstva od kojih zavisi budućnost CAR:GO-a u Srbiji.

U odgovoru koji je američka kompanija izdala za The Next Web navodi se da servis opslužuje potrebe hiljada online trgovaca na teritoriji Evrope, te da su upoznati sa situacijom u kojoj se CAR:GO nalazi. Ipak, kako kažu, ovaj beogradski startap odlučio je da se koristi uslugom koja nije dostupna u Srbiji, preko partnerske kompanije koja je u potpunosti kontrolisala priliv novca.

Novi problemi – isti akteri?

U telefonskom razgovoru za Netokraciju, Guberinić otkriva da zagubljena sredstva predstavljaju tek jedan deo priče koja se vezuje za CAR:GO i Braintree Payments. Kako kaže, nakon prekida saradnje sa poslovnim partnerom u Beču, tim se odlučio za otvaranje nove firme u Velikoj Britaniji koja bi u potpunosti bila u njihovom vlasništvu.

CAR:GO lansiran je sredinom 2015. godine u Beogradu, a rad servisa pratili su mnogobrojni problemi – prevashodno oko vršenja naplate putem PayPala fizičkim licima na teritoriji Srbije.

Od tada, servis je izvršio više od 25.000 vožnji koristeći se naplatom za koju je bio zadužen upravo Braintree, ali problemima ni tu nije bio kraj. Od novembra, kada su Guberinić i CAR:GO tim preselili poslovanje u Veliku Britaniju, Braintree nije izvršio nijednu uplatupravdajući se da banka Irske preko koje se vrše transakcije, nije u mogućnosti da izvrši uplatu na bankovni račun novootvorene firme, odbijajući da pošalje potvrdu o uplati prilikom izvršene transakcije:

Mesecima pokušavamo da dođemo do novca koji smo pošteno zaradili, ali Braintree se i ovoga puta našao u ulozi kamena spoticanja, usled čijih je neosnovanih poslovnih odluka CAR:GO tim prisiljen da „stavi katanac“ na servis.

Iako pozitivan u nadi da će se problem sa isplatama rešiti, Guberinić napominje da je kompanija sinoć morala da prekine svoje poslovanje budući da tim nije u mogućnosti da isplati vozače, a samim tim ni da nastavi pružanje usluge jeftinog, urbanog prevoza svojim korisnicima.

Izvor: Netokracija

braintreepayments-1440x564_c

PayPal brutalno ubija srpski Uber – o problemima beogradske kompanije Car:Go izveštavaju svetski mediji!

CAR:GO, najpoznatiji srpski #startap, iz milošte prozvan i srpskim Uber-om, po drugi put je upao u stanje kliničke smrti.
 
Prošle godine ovaj uspešni startup iz Srbije koji Beograđanima omogućava uslugu prevoza jeftiniju 30% od taksija, proteran je iz Srbije jer nije hteo da se prilagođava zakonima iz 19. veka i besmislenim pravilima Narodne banke Srbije.
 
Car:Go je poslovanje preselio u inostranstvo, ali onda mu je klizeći sa dve noge uleteo ni manje ni više i da ironije bude još veća, veliki PayPal i mlađi mu brat Braintree.
 
O ovome trenutno izveštavaju najveći svetski #tech i #IT mediji.
 
Malopre sam se čuo sa Vuk Guberinićem, osnivačem Car:Go-a da prokomentariše situaciju, on je bio kratak i odlučan:
“Nećemo odustati. Pokazali smo da možemo, imamo podršku i rešeni smo da ostanemo na ulicama Beograda”, rekao je Guberinić.  
Guberinić je u nedelju objavio otvoreno pismo Braintree-u, PayPal-ovoj ćerki firmi, a za nepunih 24 sata vest je stigla do vodećih globalnih portala i blogova.

Left behind or How corporations kill startups

Hi Braintree,

It sure is a weekend. It is probably nice and cozy for most of you over there in Chicago, enjoying a ball game, visiting friends and family, grilling that steak, feeling good about yourself. Few of you who do read these work emails over the weekend may just for a moment feel bad about not doing your job, or not doing enough at your job. Perhaps our story will inspire you to care more, to give your best shot, just like you were taught, just like we were taught, because doing enough is never enough.

It is an entirely different story here in Belgrade, a city connected to yours via brotherly bonds. Take a look at our app (attached), our streets are empty, there are no drivers, no cars, just our passengers, stranded somewhere desperately loving, tapping and hating our app CarGo. We are no longer able to provide them with the service they love, because we ran out of “time”. The credit that cannot ever be bought, yet always measured.

Your country coined (pun intended) the phrase Time is money, yet your Sorry As A Service department of incapables never seemed to have received this memo. After two months of humiliating process of wire transfer, your unsuccessful operation of delivering a simple transaction has ran our business to the ground! We cried for help multiple times, were assured half a dozen times that our money is safe, however no one, and I mean no one has been able to provide us with a simple answer, why we did not receive the money after all this time? I am sure you all could have done more, only if you cared more. Instead, you left us behind. Passing the responsibility to your banking partner is rather an easier thing to do, because I am sure that somewhere in the small font of your online sign up form it says you are just a funnel that let’s transactions run through. But CarGo is your client, if we wanted to work with an Irish bank we would go straight to them, no we found you and chose you Braintree, because of quality and assurance that your service is the world standard, unmatched. You proved us wrong.

First, you misplaced our funds and thought nothing of it, no regrets and no refunds. Then, you showed us what the definition of indifference means when it was time to disburse our funds. After almost two months of holding our cash, there is still no clarity on when we will receive it. In the meantime, back here there are fifty of us left stranded. You pulled the rope from above, the ladder and the rug from underneath us and left us behind, knowing that we are dependent on you doing your job. Is this how you make America great again? Is this something American worker can be proud of? You may ask yourself if a soldier is responsible for victims or is it the government who sent them, who’s fault is it? I say it does not even matter at that point…At least not to the victim, or to prisoner of war who was left behind. It is the end, for both. No ifs, no buts, just kaput! This is how we feel now, as you put us out of our misery, not looking back, having no regrets. Your fellow soldiers know it, we know it and we hope that you feel it. Take a moment and look back and tribute the casualties, as I am sure there are more of us you left behind.

We all know how tough it is to make it in the competitive entrepreneur’s dog eat dog fight. We did not ask for favors, we did not ask for special treatment, just fair and honest business where each side makes profit. We gave our blood, sweat and tears to get here, drove thousands of kilometers, completed thousands of rides, to achieve the impossible, against all odds, in spite all the naysayers, but…in the end we died from friendly fire, how unfair is this faith?

Braintree, you should know how we feel, as just a few years ago you probably felt the same, thinking you can take on the world and change it for the better! Except, this mission is never ending, it is not an accomplishment you can fulfil and rest, it is a never ending process.
Greatness is a destination with no stops, a continuous path made of brick shaped success. Just like you, we want to be on that path, make it, so help us help you get back on it and remember this: Never leave a startup behind! We are worth a fight, you owe us a second round (and some cash)!
This Sunday is not a fun day, but we are looking forward to the next.

Take care,

Vuk Guberinic, Car:Go Founder

novi-dan11

Poreska uprava mora da radi na svojoj transformaciji i modernizaciji kako bi se prilagodila modernom tržištu i poslovanju u 21. veku

Novi dan na TV N1, gostovali su Darko Vidić i Vuk Guberinić.

Kako se pokreću startap poslovi, šta je sve potrebno za uspešan onlajn biznis u Srbiji, koji su realni saveti, a koje zablude o IT biznisu? Darko Vidić i Vuk Guberinić, osnivači dve startap kompanije u Srbiji, slažili su se da je početak izuzetno težak, a propisi zastareli što dodatno komplikuje rad.

Darko Vidić osnivač je startapa Geelancer, a Vuk Guberinić je osnivač i direktor startapa Car:Go. Jedan vodi firmu koja je dizajnerski servis, dok se drugi bavi organizacijom i naplatom prevoza putnika, nešto slično Uberu. Budućim preduzetnicima savetuju da pre pokretanja biznisa ispitaju tržište i vide da li je to što žele na naprave ljudima i potrebno.

Onaj ko se odvaži za pokretanje biznisa treba da poseduje hrabrost i da je spreman na odricanja, ali da ima i dozu ludosti u sebi, smatra Vidić.

Guberinić dodaje da preduzetništvo nije za svakoga jer ne može svako da preuzme nivo rizika koji privatni biznis nosi sa sobom.

“Neko više uživa da nema toliku odgovornost, već da bude deo sistema. U Srbiji je nešto teže nego u drugim zemljama, ali tu smo da nešto promenimo i da stvorimo bolje uslove”, rekao je Darko Vidić u Novom danu.

Njegova firma, koja kako dizajnerski servis nudi onlajn usluge klijentima, bila je prinuđena da deo poslovanja koji se bavi naplatom preseli u Veliku Britaniju. Razlog je u modelima plaćanja, kojisu u zapadnoj Evropi postali standardni, a kod nas ne.

“Na zapadu su dostupne sve vrste plaćanje i nešto što je standard u našoj oblasti – plaćanje karticama i pejpalom. U fomatu u kojem je to nama bilo potrebn, takvo plaćanje nije bilo moguće u Srbiji. Niko nije napravio tako nešto, jer niko nije ni tražio. Jednostavnije je bilo da neke naše probleme rešimo tako što ćemo firmu otvoriti u Velikoj Britaniji”, objašnjava Vidić.

Guberinić kaže da je njegova firma za sada i dalje u Srbiji, ali da sve vreme postoji ideja preseljena. On objašnjava da su ostali u zemlji jer je posao takav da su modernije načine plaćanja mogli da isključe za klijente iz Srbije, a sprovedu za klijente iz inostranstva.

Prema njegovim rečima, pored zastarele regulative kada je devizno poslovanje u pitanju, problem pravi i Poreska uprava, posebno u samom početku poslovanja.

“Kada neko pokreće stratap biznis Poreska uprava mora da prijavi očekivanu dobit i tako se lupi neka cifra. Ako staviš nulu, jer retko ko zarađuje u prvoj godini, dolazi ti inspekcija. Mi smo za jedan drugi startap, koji nije uspeo, stavili cifru od 2.000. To je dobit koju nikada nismo ostvarili, ali smo plaćali porez na nju”, kaže Guberinić.

Gosti Novog dana poručuju da Poreska uprava mora da radi na svojoj transformaciji i modernizaciji kako bi se prilagodila modernom tržištu i poslovanju u 21. veku.

Vidić i Guberinić naglašavaju da bi im na početku poslovanja mnogo značili da su prve godine bili oslobođeni poreza.

“To su radile zemlje i na zapadu i na istoku. Značilo bi, jer bi se ljudi lakše odlučivali da zaposle nekoga na minimum godinu dana i imali bi veću mogućnost da nešto stvore”, kaže Guberinić.

Vidić dodaje da u mnogim zemljama postoji praksa da se porez u početku ne plaća do određenog obima dobiti. “Treba uvesti progresivni porez da bi mogao da počneš da radiš. A ne da se država okomi na tebe, a još nisi ni počeo”, ističe Vidić.

 

startup-guerilla-marketing

Kako možeš trošiti budžet za marketing, a imaš startup u ranoj fazi razvoja

Priredio: Miloš Krneta

Sheila Marikar je na blogu inc.5000 anketirala 5 izvršnih direktora američkih kompanija koje imaju najveći rast. Pitanje je bilo prosto: Na šta biste potrošili marketinški budžet od 10k dolara? 

Evo gde bi direktori spržili kintu:

Michael Parnell MP Consulting | Inc. 500 rank 57 | Three-year growth 4,664.8% | 2015 revenue $4.8 million

Brate, znaš kako, unajmio bih jednog social-media marketing konsultanta da mi nagruva dobru strategiju i zamolio bih ga da mi sredi brend koji se obraća rezidencijalnim korisnicima. Istrenirao bih nekoliko juniora da mogu da održavaju sve to sami, tako da bih otpustio konsultanta. Part-time bih angažovao nekog odličnogdizajnera da začini sve to da bude lepo. Eto, to ti dođe oko 10k dolara.

Jim Carlson Zurixx | Inc. 500 rank 43 | Three-year growth 5,626.1% | 2015 revenue$130.1 million

Nema tu puno razmišljanja, $10k bih potrošio na direktnu poštuiako mnogi misle da je to provaljena fora koja ne radi. Nemojte se zavaravati da je ovo lako i trivijalno, ljudi koji čitaju direktnu poštu su posebna demografija, a mi vrlo dobro znamo njihovu definiciju, masu i navike. Evo vam mala naznaka: radi se o srednjovečnim korisnicima naših proizvoda.

Bettina Hein Pixability | Inc. 500 rank 314 | Three-year growth 1,225.9% | 2015 revenue $9.8 million

Prvo bih rovarila po bazi naših korisnika i saznanja koja bih tu stekla bih iskoristila da definišem konkretne korisničke identitete. Evo jednog primera korisničkog identiteta: “direktor regionalne medijske agencije koji želi da postigne prednost u odnosu na konkurenciju, ali nema para da oformi video tim koji će kreirati sadržaje za svoje korisnike“. Druga stvar kojom bih se bavila je da li je moj način komunikacije sa klijentima konfozan. Treće, ostatak novca bih potrošila da saznamšta je to tačno na čemu treba da radim na dnevnom nivou. Saznala bih gde se nalaze moji kupci u trenutku kada su spremni da otvore novčanik: da li su na društvenim mrežama, da li su na nekom događaju… U vezi sa tim bih napravila sadržaje koji u potpunosti odgovaraju kanalu gde ih pecam – za Youtube bih pravila video, za događaj bih napisala vrlo lep govor i ukrasila ambijent da se ljudi osećaju prijatno.

Danny Hayes Danny Wimmer Presents | Inc. 500 rank 266 | Three-year growth1,495.7%| 2015 revenue $40.7 million

Posetio bih sve svoje partnere, bez obzira kog su tipa. Tražio bih da uradimozajedničku kampanju u kojoj ćemo promovisati grad i neki festival. Stvar je u tome što bismo na takvom događaju uspeli da izmuzemo još novca na razne načine i takoudvostručimo, utrostručimo budžet. Cela stvar je u tome, uvećati budžet, a uz touraditi i promociju.

Na šta biste vi potrošlili $10k?

elevator-pitch1

LIFTit pitch u Beogradu – Predstavi svoju ideju dok ne stigneš do poslednjeg sprata

Danas će Ušće biti vrlo interesantno mesto za sve ljubitelje startup kulture. Ekipa The Belgrade get:together organizuje elevator pitch pod nazivom LIFTit gde će timovi koji razvijaju mobilne aplikacije za vreme vožnje liftom do poslednjeg sprata poslovne zgrade Ušća svoju ideju predstaviti potencijalnim investitorima. Dakle, za 35 sekundi treba da se predstavi cela ideja, izazovno, zar ne? :). Na poslednjem spratu ceo dan će biti ekipa iz startup sveta, mi ćemo biti tamo.  Ono što najviše volimo kod ovakvih događaja što uvek upoznamo nove timove koji su skoro napravili proizvod i imaju mnogo iskustva da podele.

CAR:GO kao jedna od najmodernijih domaćih aplikacija, nagrađuje pobednika takmičenja besplatnim vožnjama narednih nedelju dana! Evo prilike da pobednik poseti tetku u Resniku ili kumu u Kumodražu 😀

31802566

 

1012281_10101498455691104_8406867808857767802_n

Majstori softvera – najbolje iz Srbije

Srpska industrija softvera na svetskim listama je između 30. i 50. mesta. – Odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka koji bi imali platu najmanje dvostruko veću od prosečne u privredi.

Delić radne atmosfere iz ICT Hub-a

Delić radne atmosfere iz ICT Hub-a

Ekonomisti su konačno poverovali inženjerima – jednodušni su u oceni da sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u Srbiji može biti jedan od pokretača privrednog rasta i razvoja. Izvozni prihodi od IKT usluga u periodu 2008–2015. utrostručeni su, a od kompjuterskih usluga uvećani čak četiri puta. Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan izvoz IKT usluga u 2015. dostigao je 678,3 miliona evra, a njihov prošlogodišnji neto izvoz, odnosno razlika vrednosti uvoza i izvoza, dostigla je 317,4 miliona evra, što je znatno više od ukupnog učinka, merenog istim aršinom, „Fijat-Krajslera Srbije” i „Železare Smederevo”

Veći neto izvoz u prošloj godini ostvaren je samo od izvoza kukuruza – 330,6 miliona, a malo bolji spoljnotrgovinski bilans imali su i izvoznici smrznutog voća – 318,2 miliona evra.

Uprkos ne baš mnogo naklonjenom okruženju, tromosti i neupućenosti ostatka privrede u to šta ona može da im pruži, znalci tvrde da industrija informacionih tehnologija (IT) krupnim koracima grabi u lepšu budućnost, a za sobom vuče i celokupnu srpsku ekonomiju.

Srpska industrija softvera na svetskim listama je između 30. i 50. mesta, što je najbolji rezultat naše privrede.

Ona je najbolje što Srbija ima.

– IT industrija beleži najbrži rast, a njen doprinos nacionalnoj ekonomiji sve je vidljiviji – tvrdi Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. – Oko 2.000 kompanija u Srbiji danas zapošljava više od 6.000 visokoobrazovanih IT stručnjaka. Njihove sposobnosti i učinak, ali i kvalitetan poslovni prostor i IKT infrastruktura, učinili su našu zemlju privlačnom za najveće svetske IT kompanije, koje su ovde otvorile razvojne centre.

Prema nekim procenama, odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka, koji bi imali platu najmanje dvostruko veću od prosečne u privredi. Ali srpski IT sektor vapi za novim kadrovima, kojih nema, naročito za programerima. U 2014. godini na fakultetima i visokim školama stručna i akademska zvanja iz IT i srodnih oblasti steklo je samo oko 3.700 mladih ljudi, a dobili smo i 65 doktora nauka.

Jelnena Jovanović - Privredna komora Srbije Photo credit: PKS

Jelnena Jovanović – Privredna komora Srbije
Photo credit: PKS

– Prema podacima portala „Infostud”, u 2015. godini objavljeno je više od 3.400 oglasa u kojima se posao nudi stručnjacima za IT, u poređenju sa 2.600 oglasa u 2014 – ukazuje Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo PKS. – Godišnji rast je 30 odsto, a kompanije predviđaju da će se ovaj trend rasta nastaviti i u narednom periodu, jer će Evropskoj uniji do 2020. nedostajati više od 900.000 IT stručnjaka.

Do 2020. u Srbiji bi moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti novih informacionih tehnologija, a država je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru poveća na milijardu evra.

Jovanović ukazuje da je softver jedini proizvod koji možemo da izvezemo u Kinu, Kanadu, Ameriku…

Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Photo credit: Vreme

Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija
Photo credit: Vreme

– Baš zato je jedan od prioriteta Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije podsticanje primene IKT-a u obrazovanju, kao i podrška uvođenju novog, obaveznog predmeta informatike i računarstva u osnovno i srednje obrazovanje – ističe Tatjana Matić.

Srpsku javnost neprijatno je iznenadila nedavna odluka Nacionalnog prosvetnog saveta da odbije predlog Ministarstva prosvete da se informatika uvede kao obavezni predmet u osnovne škole. Savet je smatrao da je ideja dobra, ali da bi u realizaciji mogli da nastanu problemi, jer škole nemaju neophodnu opremu i internet.

Pomoćnica ministra prosvete Snežana Marković, u izjavi za Tanjug, kazala je da je neopravdan strah NPS-a. Ministarstvo trgovine i telekomunikacija pre četiri godine opremilo je sve osnovne škole digitalnim kabinetima, a više od 80 učenika ima svoje uređaje – pametne telefone i tablete. Nacionalni prosvetni savet verovatno čeka neke idealne uslove, ali, prema rečima Markovićeve, „nikad nećemo imati idealne uslove, jer se to neće desiti”.

Može i više i bolje

U ovoj „Godini preduzetništva” Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podstiče IT preduzetništvo kroz startap, odnosno kredite za početnike i inovativne kredite, za koje je ove godine obezbedilo 50 miliona dinara. Pored toga, za programe razvoja informacionog društva nevladinog sektora izdvojilo je 45 miliona dinara, a upravo se pokreće projekat za prekvalifikaciju žena u IT sektor.

Dejan-Randjic-655x310

Dejan Ranđić – Osnivač i direktoer ICT Hub-a

Poslenici IT sektora, međutim, očekuju mnogo više, što je razumljivo. Tvrde da može i bolje i više.

Dejan Ranđić, osnivač i direktor „ICT haba” – Centra za tehnološko preduzetništvo i agencije „DNA komunikejšns”, ukazuje da je najveći problem s kojim se suočavaju oni koji žele da pokrenu sopstveni IT biznis baš nedostatak izvora finansiranja i pravni okvir. „ICT hab” će im biti podrška kroz investicioni fond koji pokreće. Nadležnima poručuje da bi bilo najbolje da slede primere odnosa države prema IT industriji u Čileu i Izraelu, zemljama koje su privukle stotine kompanija iz ovog sektora i ostvaruju velike prihode.

za-putnike-app

Vuk Guberinić, osnivač i direktor „KarGo”, startapa koji se razvija u „ICT habu”, zamera državi što nedovoljno koristi IT kako bi poboljšala uslove poslovanja.

– Tako Narodna banka Srbije kaže da se krši zakon o deviznom poslovanju pri korišćenju „Pejpala”, najpoznatijeg svetskog servisa za internet plaćanje, koji je i sama odobrila – kaže Guberinić. – NBS tvrdi da su transakcije putem „Pejpala” rezervisane za trgovinu sa nerezidentima, što govori o nepoznavanju tehničkog poslovanja „Pejpala”.

Izvor: Politika

NBS

CarGo u prekršaju zbog PayPala

Rigidne i zastarele odredbe institucija Srbije ograničavaju razvoj inovativnih kompanija (i usluga) građanima — ozbiljan nastavak priče o NBS-u, PayPalu i CarGou.

Devizna inspekcija pre nekoliko nedelja uručila je zapisnik i najavu pokretanja tužbe za domaći Car:Go, kompaniju koja omogućava zakazivanje prevoza putem aplikacije. Razlog? Naplata putem PayPala rezidentima Srbije.

Iako je PayPal u Srbiji omogućen pre godinu dana, u velikom broju slučajeva nije bezbedan za korišćenje zbog Zakona o deviznom poslovanju, koji zabranjuje transakcije u stranim valutama između rezidenata Srbije.

Problem leži u tome što ni kompanija, ni pojedinac ne mogu da na osnovu nečijeg PayPal naloga utvrde rezidenturu, niti bi mogli da uplatu stopiraju ukoliko bi dobili tu informaciju. Ali, iz CarGo primera shvatamo da Narodna banka Srbije može da dođe do te informacije i da vas nakon toga utuži.

Zaključak — PayPal je bezbedno koristiti samo za slanje novca van zemlje, a jedini način na koji su srpske kompanije sigurne da posluju u skladu sa zakonom je taj da ne koriste PayPal. Dakle, to da je PayPal važan činilac u razvoju međunarodnog poslovanja domaćih kompanija pada u vodu, jer uvek postoji rizik da vaš proizvod plaća i neko iz Srbije i da, usled toga, možete da nadrljate.

Ali, da krenemo od početka.

Zapisnik Devizne inspekcije — CarGo — Cenzurisan by Zoja Kukic on Scribd

Šta se desilo?

CarGo je konkurencija privatnom gradskom prevozu, koji se ističe nižim cenama i mogućnošću naručivanja isključivo putem aplikacije.

Kako nam u kompaniji kažu, ne bave se prevozom, već prodajom “vaučera za prevoz” na internetu, kojim njihovi korisnici plaćaju vožnje prevoznicima kroz njihovu distribuciju.

Iz Zapisnika devizne inspekcije, možemo videti i dalje detalje njihovog poslovanja:

Korišćenjem prevoza pomoću aplikacije CAR:GO plaćanje za izvršenu vožnju se ne vrši u vozilu. Nakon završetka vožnje aplikacija obaveštava mejlom korisnika i izvršioca vožnje o ceni izvršene usluge sa svim njenim elementima, startu, vremenu i distanci izvršenog prevoza.

Na osnovu tako dobijenih elemenata za cenu vožnje prevoznici, odnosno taksisti, ispostavljaju fakturu društvu CARGO TECHNOLOGIES DOO u visini 80% od vrednosti izvršene usluge prevoza, kako je predviđeno ugovorima sa prevoznicima.

Putem CarGo aplikacije plaćanja je moguće izvršiti na nekoliko načina — karticom, Telenor bankom, mobilnim računom ili PayPalom, s tim da i u uslovima korišćenja i na sajtu je naglašeno da je PayPal tu samo za inostrane korisnike.

Međutim, uplate preko PayPala su upravo bile ono što je interesovalo deviznu inspekciju. Na osnovu podataka koje Cargo Technologies dobija od PayPala o uplatama koje dolaze putem ovog servisa, ni kompanija, pa ni inspekcija nisu bile u stanju da utvrde rezidenturu uplatilaca. Stoga je NBS uputila zahtev ka 20 domaćih banaka o transakcijama koje su se od rezidenata Srbije desile ka ovoj kompaniji.

Rezultat toga je spisak od 66 transakcija ukupne vrednosti 2.140€ usled kojih se Cargo Technologies nalazi u prekršaju i preti joj kazna do 1.000.000 dinara.

Relevantne delove Zapisnika devizne inspekcije možete pogledati ispod. Iz njih smo izuzeli podatke o kompaniji koji nisu relevantni za ovaj tekst, kao i spisak rezidenata i njihovih poverljivih ličnih podataka, koji svakako nije trebalo da se nađu ovde.

Odgovor CarGo

CarGo Technologies je na ovaj zapisnik odgovorio u nekoliko stavki, koje ćemo mi ovde sumirati:

1. Prodaja CarGo kredita za prevoz se ne obavlja na teritoriji Srbije već na Internetu, i moguće ju je ostvariti bilo gde iz sveta — stoga ne kršimo odredbe.

2. CarGo Technologies doo nije u stanju da utvrdi da li je neko nerezident ili rezident zato što nam je samo dostupno ime, prezime i email adresa korisnika PayPal-a. Dodatno, korisnik CarGo aplikacije može biti potpuno druga osoba od korisnika PayPal-a koji je platio uslugu.

3. CarGo je u uslovima korišćenja i na sajtu naveo da je PayPal samo za korisnike iz inostranstva, ali nema kontrolu nad tom transakcijama.

4. I za kraj, pitanje: Zašto poreski inspektori ne prepoznaju da postoji povreda propisa na strani banke koja je dopustila transakciju PayPal-a, pošto su banke te koje su dužne da onemoguće nedozvoljenu transakciju? CarGo moze reći je u tom delu bio savestan jer je smatrao da su sve uplate u devizama od nerezidenata inace poslovna banka ne bi predmetni transfer dozvolila.

Veorvatno je da je CarGo, poznajući lokalne propise, poslovao sa rizikom da će ući u prekršaj. Ono što je zanimljivo, i o čemu smo već pisali, je da zaista nema načina da kontroliše ili provera rezidenturu osoba koje vrše plaćanje i da je ovu “rupu u zakonu, tačnije kontroli” iskoristio da podigne svoj broj korisnika.

Međutim, suština ostaje — servis koji smo priželjkivali i za koji smo intenzivno zagovarali, sada je samo još jedan alat za iznošenje novca iz zemlje.

Da se razumemo, PayPal je odličan i za privatne korisnike, ali njegova vrednost, kao najpoznatiji servis za plaćanje na svetu sa preko 500 miliona korisnika, presudna je za razvoj globalnog preduzetništva.

Apsurd je da ovaj servis ne možemo koristiti za naplatu naših usluga i proizvoda širom sveta, jer uvek postoji rizik da neko od tih korisnika bude iz Srbije i da završimo sa prijavom. Što znači — iako ne možete da znate rezidenturu uplatilaca i ne možete sprečiti uplate, krivi ste — iako niste krivi.

Evo i šta osnivač i direktor Cargo-a, Vuk Guberinić misli o svemu ovome:

vuk-guberinic-cargo-direktorNBS nas tereti da su transakcije putem PayPal-a rezervisane za trgovinu sa nerezidentima, što je apsurdno jer se nisu udubili u samo tehničko poslovanje PayPal-a. CarGo kao trgovac nije u stanju da utvrdi nečiju rezidentnost ni u jednom mogućem scenariju jer tu informaciju po zakonu čuva i njom raspolaže isključivo banka korisnika tj. kupca.

Posle se u analizama pitamo kako je moguće da nam je e-trgovina na tako niskom nivou da za 15 godina od uvodjenja Sistema naplate putem interneta, u Srbiji ima ukupno 350 e-prodavnica od kojih 30 uspešno posluje!

Mi  činimo sve, zajedno sa drugim članovima startap zajednice da u pregovorima sa NBS kao i svetskom bankom dodjemo do rešenja kako bi cela IT industrija (namerno kažem industrija jer zapošljava i prinosi više od Železare i FIATaa zajedno) imala alternativu i lakoću plaćanja i poslovanja.

Šta možemo da uradimo?

Postoji nekoliko potencijalnih rešenja koje mi uviđamo koji bi mogli da utiču na popravljanje ove regulative.

Za početak, može se kreirati izuzetak za transakcije koje se održavaju na internetu kada je u pitanju zabrana plaćanja u stranim valutama između rezidenata, kao što je već to urađeno na tržištu nekretnina. U našem komšiluku, Hrvatskoj, upravo su ovo rešenje primenili (Mišljenje za PayPal i PayMill).

Druga opcija bila bi svakako uvođenje naše valute u PayPal sistem, ali tu prebacujemo odgovornost i investiciju na privatnu kompaniju u Americi, kojoj bi trebalo da bude važnije da pospeši internet preduzetništvo u Srbiji nego što je samoj državi.

Treća, koja donekle zavisi i od PayPala, ali i od Narodne banke Srbije je da se ovaj servis uvede kao zvaničan lokalni procesor plaćanja, što bi značilo da treba da pripremi značajnu dokumentaciju i uslove, uključujući i predstavništvo u Srbiji.

Još jedno rešenje, ovaj put usmereno samo preduzetnicima, je da osnuju privredno lice u nekoj drugoj zemlji, što se već dešava.

Umesto zaključka, citiraću Slobu Markovića iz njegovog teksta u Vremenu “Ko je zaustavio internet” iz 2012. godine:

sloba markovićMeđutim, naplata pouzećem ili preko uplatnice prosto nije opcija u poslovanju na globalnom tržištu. Za naplatu roba i usluga koje se plasiraju preko globalne mreže neophodna je upotreba nekog od servisa za internet naplatu, koji obezbeđuju lako i brzo primanje uplata od kupaca.

Tu dolazimo do problema sa kojim se već godinama suočava svako ko želi nešto da kupi ili proda putem interneta – restrikcija sadržanih u važećem Zakonu o platnom prometu i Zakonu o deviznom poslovanju.

KAKO SMO SE NAŠLI U PROBLEMU: Ova dva zakona, poslednji put suštinski menjana pre desetak godina, uspostavila su sistem u kome glavnu (i praktično jedinu) ulogu u pružanju finansijskih usluga igraju banke.

Tako smo došli u situaciju da već godinama ogromna većina banaka u Srbiјi ne pruža domaćim preduzećima pristupačne proizvode za naplatu roba i usluga preko interneta; samo јedna banka u Srbiјi ima takav proizvod u svojoj ponudi, a i za njega su uslovi korišćenja tako postavljeni da se broј preduzeća koјi ga koriste meri desetinama, iako se proizvod nalazi u ponudi banke već pet godina.

Istovremeno, domaća preduzeća nemaјu mogućnost da izlaz pronađu kod finansijskih institucija u inostranstvu, jer ih u tome sprečavaju restriktivni propisi o deviznom poslovanju, koji suštinski zabranjuju građanima i preduzećima da otvaraju račune i drže novac u inostranstvu.

Izvor: StarIt