beogradski_fantom_image_3

Vratili smo se, nikad nećete poverovati…

Prošlo je leto, iskreno, uopšte nismo odmorili. A ni pauzu nismo pravili da bismo se odmarali nego da bismo sredili neke stvari. Bilo je tu i manjih i većih problema, ali smo uspeli da preživimo. Da odmah ceo tekst ne bi posvetili problemima, reći ćemo samo da nastavljamo punom parom. Očekujte interesantne priče. Mada ćemo se osvrnuti i na probleme sa kojama se suočavamo.

Kako ste vi proveli odmor? 🙂

 

Vuk Guberinic

Zakon o deviznom poslovanju građanima Srbije zabranjuje da putem PayPal-a vrše plaćanja na domaćem tržištu

678 miliona brojka je koja IT industriju stavila u sami vrh. Oborili smo sve rekorde premašivši čak i izvoz maline, Fiata i Železare Smederevo. To je uspeh startup scene koja je sve veća i sve jača.

Grupa startapa žali se da im regulativa otežava rad. Zakon o deviznom poslovanju građanima Srbije zabranjuje da putem PayPal-a vrše plaćanja na domaćem tržištu.

Vuk Guberinić je o ovom problemu pričao za Al Jazeera Business.

1012281_10101498455691104_8406867808857767802_n

Majstori softvera – najbolje iz Srbije

Srpska industrija softvera na svetskim listama je između 30. i 50. mesta. – Odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka koji bi imali platu najmanje dvostruko veću od prosečne u privredi.

Delić radne atmosfere iz ICT Hub-a

Delić radne atmosfere iz ICT Hub-a

Ekonomisti su konačno poverovali inženjerima – jednodušni su u oceni da sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u Srbiji može biti jedan od pokretača privrednog rasta i razvoja. Izvozni prihodi od IKT usluga u periodu 2008–2015. utrostručeni su, a od kompjuterskih usluga uvećani čak četiri puta. Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan izvoz IKT usluga u 2015. dostigao je 678,3 miliona evra, a njihov prošlogodišnji neto izvoz, odnosno razlika vrednosti uvoza i izvoza, dostigla je 317,4 miliona evra, što je znatno više od ukupnog učinka, merenog istim aršinom, „Fijat-Krajslera Srbije” i „Železare Smederevo”

Veći neto izvoz u prošloj godini ostvaren je samo od izvoza kukuruza – 330,6 miliona, a malo bolji spoljnotrgovinski bilans imali su i izvoznici smrznutog voća – 318,2 miliona evra.

Uprkos ne baš mnogo naklonjenom okruženju, tromosti i neupućenosti ostatka privrede u to šta ona može da im pruži, znalci tvrde da industrija informacionih tehnologija (IT) krupnim koracima grabi u lepšu budućnost, a za sobom vuče i celokupnu srpsku ekonomiju.

Srpska industrija softvera na svetskim listama je između 30. i 50. mesta, što je najbolji rezultat naše privrede.

Ona je najbolje što Srbija ima.

– IT industrija beleži najbrži rast, a njen doprinos nacionalnoj ekonomiji sve je vidljiviji – tvrdi Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. – Oko 2.000 kompanija u Srbiji danas zapošljava više od 6.000 visokoobrazovanih IT stručnjaka. Njihove sposobnosti i učinak, ali i kvalitetan poslovni prostor i IKT infrastruktura, učinili su našu zemlju privlačnom za najveće svetske IT kompanije, koje su ovde otvorile razvojne centre.

Prema nekim procenama, odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka, koji bi imali platu najmanje dvostruko veću od prosečne u privredi. Ali srpski IT sektor vapi za novim kadrovima, kojih nema, naročito za programerima. U 2014. godini na fakultetima i visokim školama stručna i akademska zvanja iz IT i srodnih oblasti steklo je samo oko 3.700 mladih ljudi, a dobili smo i 65 doktora nauka.

Jelnena Jovanović - Privredna komora Srbije Photo credit: PKS

Jelnena Jovanović – Privredna komora Srbije
Photo credit: PKS

– Prema podacima portala „Infostud”, u 2015. godini objavljeno je više od 3.400 oglasa u kojima se posao nudi stručnjacima za IT, u poređenju sa 2.600 oglasa u 2014 – ukazuje Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo PKS. – Godišnji rast je 30 odsto, a kompanije predviđaju da će se ovaj trend rasta nastaviti i u narednom periodu, jer će Evropskoj uniji do 2020. nedostajati više od 900.000 IT stručnjaka.

Do 2020. u Srbiji bi moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti novih informacionih tehnologija, a država je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru poveća na milijardu evra.

Jovanović ukazuje da je softver jedini proizvod koji možemo da izvezemo u Kinu, Kanadu, Ameriku…

Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Photo credit: Vreme

Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija
Photo credit: Vreme

– Baš zato je jedan od prioriteta Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije podsticanje primene IKT-a u obrazovanju, kao i podrška uvođenju novog, obaveznog predmeta informatike i računarstva u osnovno i srednje obrazovanje – ističe Tatjana Matić.

Srpsku javnost neprijatno je iznenadila nedavna odluka Nacionalnog prosvetnog saveta da odbije predlog Ministarstva prosvete da se informatika uvede kao obavezni predmet u osnovne škole. Savet je smatrao da je ideja dobra, ali da bi u realizaciji mogli da nastanu problemi, jer škole nemaju neophodnu opremu i internet.

Pomoćnica ministra prosvete Snežana Marković, u izjavi za Tanjug, kazala je da je neopravdan strah NPS-a. Ministarstvo trgovine i telekomunikacija pre četiri godine opremilo je sve osnovne škole digitalnim kabinetima, a više od 80 učenika ima svoje uređaje – pametne telefone i tablete. Nacionalni prosvetni savet verovatno čeka neke idealne uslove, ali, prema rečima Markovićeve, „nikad nećemo imati idealne uslove, jer se to neće desiti”.

Može i više i bolje

U ovoj „Godini preduzetništva” Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podstiče IT preduzetništvo kroz startap, odnosno kredite za početnike i inovativne kredite, za koje je ove godine obezbedilo 50 miliona dinara. Pored toga, za programe razvoja informacionog društva nevladinog sektora izdvojilo je 45 miliona dinara, a upravo se pokreće projekat za prekvalifikaciju žena u IT sektor.

Dejan-Randjic-655x310

Dejan Ranđić – Osnivač i direktoer ICT Hub-a

Poslenici IT sektora, međutim, očekuju mnogo više, što je razumljivo. Tvrde da može i bolje i više.

Dejan Ranđić, osnivač i direktor „ICT haba” – Centra za tehnološko preduzetništvo i agencije „DNA komunikejšns”, ukazuje da je najveći problem s kojim se suočavaju oni koji žele da pokrenu sopstveni IT biznis baš nedostatak izvora finansiranja i pravni okvir. „ICT hab” će im biti podrška kroz investicioni fond koji pokreće. Nadležnima poručuje da bi bilo najbolje da slede primere odnosa države prema IT industriji u Čileu i Izraelu, zemljama koje su privukle stotine kompanija iz ovog sektora i ostvaruju velike prihode.

za-putnike-app

Vuk Guberinić, osnivač i direktor „KarGo”, startapa koji se razvija u „ICT habu”, zamera državi što nedovoljno koristi IT kako bi poboljšala uslove poslovanja.

– Tako Narodna banka Srbije kaže da se krši zakon o deviznom poslovanju pri korišćenju „Pejpala”, najpoznatijeg svetskog servisa za internet plaćanje, koji je i sama odobrila – kaže Guberinić. – NBS tvrdi da su transakcije putem „Pejpala” rezervisane za trgovinu sa nerezidentima, što govori o nepoznavanju tehničkog poslovanja „Pejpala”.

Izvor: Politika

NBS

CarGo u prekršaju zbog PayPala

Rigidne i zastarele odredbe institucija Srbije ograničavaju razvoj inovativnih kompanija (i usluga) građanima — ozbiljan nastavak priče o NBS-u, PayPalu i CarGou.

Devizna inspekcija pre nekoliko nedelja uručila je zapisnik i najavu pokretanja tužbe za domaći Car:Go, kompaniju koja omogućava zakazivanje prevoza putem aplikacije. Razlog? Naplata putem PayPala rezidentima Srbije.

Iako je PayPal u Srbiji omogućen pre godinu dana, u velikom broju slučajeva nije bezbedan za korišćenje zbog Zakona o deviznom poslovanju, koji zabranjuje transakcije u stranim valutama između rezidenata Srbije.

Problem leži u tome što ni kompanija, ni pojedinac ne mogu da na osnovu nečijeg PayPal naloga utvrde rezidenturu, niti bi mogli da uplatu stopiraju ukoliko bi dobili tu informaciju. Ali, iz CarGo primera shvatamo da Narodna banka Srbije može da dođe do te informacije i da vas nakon toga utuži.

Zaključak — PayPal je bezbedno koristiti samo za slanje novca van zemlje, a jedini način na koji su srpske kompanije sigurne da posluju u skladu sa zakonom je taj da ne koriste PayPal. Dakle, to da je PayPal važan činilac u razvoju međunarodnog poslovanja domaćih kompanija pada u vodu, jer uvek postoji rizik da vaš proizvod plaća i neko iz Srbije i da, usled toga, možete da nadrljate.

Ali, da krenemo od početka.

Zapisnik Devizne inspekcije — CarGo — Cenzurisan by Zoja Kukic on Scribd

Šta se desilo?

CarGo je konkurencija privatnom gradskom prevozu, koji se ističe nižim cenama i mogućnošću naručivanja isključivo putem aplikacije.

Kako nam u kompaniji kažu, ne bave se prevozom, već prodajom “vaučera za prevoz” na internetu, kojim njihovi korisnici plaćaju vožnje prevoznicima kroz njihovu distribuciju.

Iz Zapisnika devizne inspekcije, možemo videti i dalje detalje njihovog poslovanja:

Korišćenjem prevoza pomoću aplikacije CAR:GO plaćanje za izvršenu vožnju se ne vrši u vozilu. Nakon završetka vožnje aplikacija obaveštava mejlom korisnika i izvršioca vožnje o ceni izvršene usluge sa svim njenim elementima, startu, vremenu i distanci izvršenog prevoza.

Na osnovu tako dobijenih elemenata za cenu vožnje prevoznici, odnosno taksisti, ispostavljaju fakturu društvu CARGO TECHNOLOGIES DOO u visini 80% od vrednosti izvršene usluge prevoza, kako je predviđeno ugovorima sa prevoznicima.

Putem CarGo aplikacije plaćanja je moguće izvršiti na nekoliko načina — karticom, Telenor bankom, mobilnim računom ili PayPalom, s tim da i u uslovima korišćenja i na sajtu je naglašeno da je PayPal tu samo za inostrane korisnike.

Međutim, uplate preko PayPala su upravo bile ono što je interesovalo deviznu inspekciju. Na osnovu podataka koje Cargo Technologies dobija od PayPala o uplatama koje dolaze putem ovog servisa, ni kompanija, pa ni inspekcija nisu bile u stanju da utvrde rezidenturu uplatilaca. Stoga je NBS uputila zahtev ka 20 domaćih banaka o transakcijama koje su se od rezidenata Srbije desile ka ovoj kompaniji.

Rezultat toga je spisak od 66 transakcija ukupne vrednosti 2.140€ usled kojih se Cargo Technologies nalazi u prekršaju i preti joj kazna do 1.000.000 dinara.

Relevantne delove Zapisnika devizne inspekcije možete pogledati ispod. Iz njih smo izuzeli podatke o kompaniji koji nisu relevantni za ovaj tekst, kao i spisak rezidenata i njihovih poverljivih ličnih podataka, koji svakako nije trebalo da se nađu ovde.

Odgovor CarGo

CarGo Technologies je na ovaj zapisnik odgovorio u nekoliko stavki, koje ćemo mi ovde sumirati:

1. Prodaja CarGo kredita za prevoz se ne obavlja na teritoriji Srbije već na Internetu, i moguće ju je ostvariti bilo gde iz sveta — stoga ne kršimo odredbe.

2. CarGo Technologies doo nije u stanju da utvrdi da li je neko nerezident ili rezident zato što nam je samo dostupno ime, prezime i email adresa korisnika PayPal-a. Dodatno, korisnik CarGo aplikacije može biti potpuno druga osoba od korisnika PayPal-a koji je platio uslugu.

3. CarGo je u uslovima korišćenja i na sajtu naveo da je PayPal samo za korisnike iz inostranstva, ali nema kontrolu nad tom transakcijama.

4. I za kraj, pitanje: Zašto poreski inspektori ne prepoznaju da postoji povreda propisa na strani banke koja je dopustila transakciju PayPal-a, pošto su banke te koje su dužne da onemoguće nedozvoljenu transakciju? CarGo moze reći je u tom delu bio savestan jer je smatrao da su sve uplate u devizama od nerezidenata inace poslovna banka ne bi predmetni transfer dozvolila.

Veorvatno je da je CarGo, poznajući lokalne propise, poslovao sa rizikom da će ući u prekršaj. Ono što je zanimljivo, i o čemu smo već pisali, je da zaista nema načina da kontroliše ili provera rezidenturu osoba koje vrše plaćanje i da je ovu “rupu u zakonu, tačnije kontroli” iskoristio da podigne svoj broj korisnika.

Međutim, suština ostaje — servis koji smo priželjkivali i za koji smo intenzivno zagovarali, sada je samo još jedan alat za iznošenje novca iz zemlje.

Da se razumemo, PayPal je odličan i za privatne korisnike, ali njegova vrednost, kao najpoznatiji servis za plaćanje na svetu sa preko 500 miliona korisnika, presudna je za razvoj globalnog preduzetništva.

Apsurd je da ovaj servis ne možemo koristiti za naplatu naših usluga i proizvoda širom sveta, jer uvek postoji rizik da neko od tih korisnika bude iz Srbije i da završimo sa prijavom. Što znači — iako ne možete da znate rezidenturu uplatilaca i ne možete sprečiti uplate, krivi ste — iako niste krivi.

Evo i šta osnivač i direktor Cargo-a, Vuk Guberinić misli o svemu ovome:

vuk-guberinic-cargo-direktorNBS nas tereti da su transakcije putem PayPal-a rezervisane za trgovinu sa nerezidentima, što je apsurdno jer se nisu udubili u samo tehničko poslovanje PayPal-a. CarGo kao trgovac nije u stanju da utvrdi nečiju rezidentnost ni u jednom mogućem scenariju jer tu informaciju po zakonu čuva i njom raspolaže isključivo banka korisnika tj. kupca.

Posle se u analizama pitamo kako je moguće da nam je e-trgovina na tako niskom nivou da za 15 godina od uvodjenja Sistema naplate putem interneta, u Srbiji ima ukupno 350 e-prodavnica od kojih 30 uspešno posluje!

Mi  činimo sve, zajedno sa drugim članovima startap zajednice da u pregovorima sa NBS kao i svetskom bankom dodjemo do rešenja kako bi cela IT industrija (namerno kažem industrija jer zapošljava i prinosi više od Železare i FIATaa zajedno) imala alternativu i lakoću plaćanja i poslovanja.

Šta možemo da uradimo?

Postoji nekoliko potencijalnih rešenja koje mi uviđamo koji bi mogli da utiču na popravljanje ove regulative.

Za početak, može se kreirati izuzetak za transakcije koje se održavaju na internetu kada je u pitanju zabrana plaćanja u stranim valutama između rezidenata, kao što je već to urađeno na tržištu nekretnina. U našem komšiluku, Hrvatskoj, upravo su ovo rešenje primenili (Mišljenje za PayPal i PayMill).

Druga opcija bila bi svakako uvođenje naše valute u PayPal sistem, ali tu prebacujemo odgovornost i investiciju na privatnu kompaniju u Americi, kojoj bi trebalo da bude važnije da pospeši internet preduzetništvo u Srbiji nego što je samoj državi.

Treća, koja donekle zavisi i od PayPala, ali i od Narodne banke Srbije je da se ovaj servis uvede kao zvaničan lokalni procesor plaćanja, što bi značilo da treba da pripremi značajnu dokumentaciju i uslove, uključujući i predstavništvo u Srbiji.

Još jedno rešenje, ovaj put usmereno samo preduzetnicima, je da osnuju privredno lice u nekoj drugoj zemlji, što se već dešava.

Umesto zaključka, citiraću Slobu Markovića iz njegovog teksta u Vremenu “Ko je zaustavio internet” iz 2012. godine:

sloba markovićMeđutim, naplata pouzećem ili preko uplatnice prosto nije opcija u poslovanju na globalnom tržištu. Za naplatu roba i usluga koje se plasiraju preko globalne mreže neophodna je upotreba nekog od servisa za internet naplatu, koji obezbeđuju lako i brzo primanje uplata od kupaca.

Tu dolazimo do problema sa kojim se već godinama suočava svako ko želi nešto da kupi ili proda putem interneta – restrikcija sadržanih u važećem Zakonu o platnom prometu i Zakonu o deviznom poslovanju.

KAKO SMO SE NAŠLI U PROBLEMU: Ova dva zakona, poslednji put suštinski menjana pre desetak godina, uspostavila su sistem u kome glavnu (i praktično jedinu) ulogu u pružanju finansijskih usluga igraju banke.

Tako smo došli u situaciju da već godinama ogromna većina banaka u Srbiјi ne pruža domaćim preduzećima pristupačne proizvode za naplatu roba i usluga preko interneta; samo јedna banka u Srbiјi ima takav proizvod u svojoj ponudi, a i za njega su uslovi korišćenja tako postavljeni da se broј preduzeća koјi ga koriste meri desetinama, iako se proizvod nalazi u ponudi banke već pet godina.

Istovremeno, domaća preduzeća nemaјu mogućnost da izlaz pronađu kod finansijskih institucija u inostranstvu, jer ih u tome sprečavaju restriktivni propisi o deviznom poslovanju, koji suštinski zabranjuju građanima i preduzećima da otvaraju račune i drže novac u inostranstvu.

Izvor: StarIt

Phoro credit: www.alltopstartups.com

Ko koči srpske startapove?

FB live polako postaje alatka uz pomoć koje se govori i o vrlo ozbiljnim i značajnim temama. Sinoć je srpska internet zajednica imala priliku da prati live razgovor na temu “SKANDALOZNO: Ko koči srpske startapove?“.

O ovoj temi razgovarali su Darko Vidić – Zverko, Marketing, Social Media, e-Entrepreneur, Founder & CEO @greendesign.rs, Vuk Guberinić, Founder and CEO of @appCarGo i Milan Trbojević, Knjigovodstvo Knjiški moljac.

Guberinić, Trbojević i Vidić se obraćaju naciji

Guberinić, Trbojević i Vidić se obraćaju naciji

Zašto FB live, a ne tribina u nekom prostoru, pozivi, FB eventi, za naš portal, Darko Vidić je rekao:

“Na ovaj vid borbe i bunta, preko novih tehnologija i FB lajva, smo se odlučili jer ne postoji drugi način. U direktnom razgovoru i sastančenju sa državom, bankama i Narodnom bankom Srbije nema mnogo vajde. Jedino online pritisak može doneti rezultate. Što više ljudi vidi i čuje, i nadasve, uključi se u našu zajedničku borbu za modernu i svetski prihvaćenu Srbiju, tim bolje. Jer Srbija je slepo crevo sveta. Niko nas neće. Ni Apple, ni Google, ni Microsoft. Najmoderniji svetski servisi za plaćanje neće ni da čuju za nas. Uspeli smo nekako, na jedvite jade da dovedemo PayPal, ali i tu postoje problemi kao što se može videti na primeru startapa CarGoa. I mi iz GreenDesign se dugo borimo sa zakonima i državom o čemu sam mnogo puta javno govorio, svuda, na svim mestima. Apple pay? Pa to neće u Srbiju ni za 200 godina. Nemamo ni App Store. Na Google marketu ne može našim karticama. Mnogo, mnogo problema, loših zakona, što se finalno odražava na tržište i privredu Srbije” kaže Darko.
O svom iskustvu i problemima Vuk Guberinić pričao je detaljno u videu koji možete pogledati na kraju teksta, a za naš portal govorio je o problemima osnivanja firme i elektronskom poslovanju u Srbiji:

“U Srbiji je vrlo lako otvoriti firmu i to je za pohvalu, još bolje bi bilo kada svi ne bi insistirali na poslovanju sa pečatom, ali i tome će doći kraj. Administracija dosta dobro funkcioniše, rekao bih sve bolje i sve je manje FT1P. Ono gde ima prostora za rast je online poslovanje, trgovina… Čak imamo i pravne okvire koje je potrebno malo proširiti kako bi se internet poslovanje pojednostavilo i postalo dostupno bukvalno svima, kako kupcima, tako i prodavcima. To je bila tema našeg video sadržaja, šta bi trebalo da prosečan korisnik ili prodavac zna da može da počne da prodaje nešto putem interneta u roku od odmah!? Ako je PayPal stvarno problem i ako mi koji naplaćujemo putem tog servisa (ne osvrćući se na to ko je kupac), hajde da pomaknemo stvari sa mrtve tačke i da vidimo kako to možemo da rešimo, jer ima dosta zainteresovanih ljudi da putem interneta na svojoj web stranici ili aplikaciji prodaju robu ili neki digitalni sadržaj. Hajde da napravimo prvi korak i da izjednačimo sve internet transakcije sa bankarskim transakcijama. Zašto moramo da “pravdamo” devizne prilive, sigurno možemo otkloniti tu proceduru. Mislim da preduzetnici procenjuju svoj rizik kada osnivaju kompaniju, ali i to da je tržište to koje odlučuje o tome koliko će startup biti uspešan u domenu u kome posluje. Ali, ovde pričamo o stvaranju ekosistema i uslova da od ideje neki biznis može vrlo brzo da dođe do svojih korisnika tj. u ovom slučaju kupaca ako taj startup nešto u startu prodaje. Postoje sistemi za elektronsko plaćanje, ali nisu inovirani bar 10 godina, nisu dostupni niti komercionalno pristupačni širokom broju prodavaca. I tu leži ključ, možemo imati najbolji sistem procesiranja, ali ako nije pristupačan prodavcima i jednostavan korisnicima, niko ga neće koristiti, u to smo se iz prakse u Srbiji već uverili“, kaže Vuk.

Pogledajte video ovde.

Izvor: Nova energija

Postani Car:Go vozač

Budi Car:Go vozač

Tehnologije i aplikacije osvajaju svaki aspekt našeg života, a naročito poslove kojima se bavimo. Ne propuštaj talas, najbolje prolaze oni koji prvi startuju!

Trebaju nam vozači sa kojima ćemo da osvojimo Beograd. Postoji nekoliko uslova koje treba da ispuniš pre nego što se pridružiš Car:Go karavanu:

Vozačko iskustvo duže od pet godina

  1. Posedovanje vozačke dozvole
  2. Sopstveni automobil ne stariji od 8 godina
  3. Sopstveni uređaj Android uređaj (minimum 4.0)
  4. Poznavanje grada Beograda
  5. Poznavanje suvremenih tehnologija (aplikacije, pametni telefoni…)
  6. Solidni profili na društvenim mrežama
  7. Test ličnosti
  8. Potvrda da niste osuđivani ili krivično gonjeni

To je ukratko, a kolega Ognjen će ti rado dati dodatne informacije i brinuti o tvom procesu konkurisanja. Ogiju možeš da se javiš na 060 737 9200 svakog dana do 16h, posle se sigurno neće javiti 😀

pobednik.fw

Ekonomija deljenja i stvaranje dodatne vrednosti

Ekonomija deljenja u internet eri podrazumeva novi ekonomski model deljenja resursa (proizvoda, usluga i ljudskog rada) upotrebom novih tehnologija u cilju pružanja novih usluga, proizvodnje, distribucije i razmene. Uz podršku novih tehnologija, ovaj tržišni trend olakšava korišćenje informacija kojima se omogućava upotreba viška kapaciteta određenih proizvoda (stambeni prostor, automobil i slično…) ili usluga (višak vremena koje se može posvetiti različitim poslovima).

Ekonomija deljenja zasnovana je na premisi: “Neiskorišćena vrednost je izgubljena vrednost”, pri čemu se pod neiskorišćenom vrednošću podrazumeva vreme dok se proizvod ili usluga ne koriste.

Jedan od tipičnih primera za ovaj trend je podatak da prosečan automobil bude nesikorišćen tokom 92% vremena. Neiskorišćena vrednost automobila otvorila je značajnu mogućnost za deljenje ovog resursa. Takođe, veliki broj ljudi tokom dana ima određenu količinu slobodnog vremena koju korišćenjem novih tehnologija može iskoristiti za rad na manjim poslovima i zadacima bez obzira da li je to u profitne ili neprofitne svrhe.

Konkretan primer korišćenja vrednosti nekog proizvoda u većem stepenu možemo uočiti u ideji i projektu beogradske kompanije CAR:GO. Reč je o aplikaciju koja omogućava novi, urbani i jeftin način prevoza u Beogradu. Optimizovano korišćenje resursa putem ove aplikacije (u ovom slučaju automobil, vreme i novac) povezuje nekoliko „interesnih“ grupa. Na primer, otac ima automobil kojim ide na posao radnim danima. Sin ili ćerka nemaju svoj auto, ali imaju vremena da ga koriste. Takođe, treba im dodatni izvor prihoda. Postavlja se pitanje svrhe automobila kada otac ne ide na posao i kada je automobil parkiran u garaži. Da li sin ili ćerka mogu koristiti automobil kada je dostupan u njihovo slobodno vreme, a da zarade novac? Odgovor nam daje tehnologija – mogu. Uzmite očev automobil kada je u garaži, postanite CAR:GO vozač (na neki način partner) instalirajte CAR:GO aplikaciju na svoj pametni telefon ili tablet i čekajte notifikaciju koja će vas obavestiti da neko želi da se preveze od tačke A do tačke B[1]. Jednim potezom na displeju vašeg pametnog uređaja prihvatite vožnju, prevezete putnika i zaradite novac. To se zove posao. To se zove korišćenje resursa kojim raspolažemo. Sa druge strane su ljudi koji žele pouzdan i jeftiniji prevoz od taksija. I mi koji želimo jeftiniji i pouzdan prevoz, isto treba da instaliramo CAR:GO aplikaciju i preko nje naručimo vožnju. Ušteda od 30% do 50% je upravo ono što svi želimo.

Šta je važno za sve nas? Ova i slične priče nisu komplikovane za razumeti i prihvatiti iz jednog jednostavnog razloga – danas je polje primene novih tehnologija nesagledivo, a vrlo logično kada tehnologije upoznamo. Zapitamo se: kako nam ovo ranije nije palo na pamet?

U vrlo blikoj budućnosti ćemo imati pregršt aplikacija koje će mnoge životne stvari svoditi na proste zahteve i prosta rešenja. Tehnologija je ta koja nas reševa svih pojava koje nam bez svrhe koriste resurse (vreme i novac).

[1] Da bi postali CAR:GO vozač, potrebno je da ste registrovani vozač rentakar kuće ili autoprevoznika.